GLAVNA ŽELEZNIČKA STANICA BEOGRAD I FILM

  • Marijana Terzin Stojčić, Dipl. novin./žurnal. i Komunik. Arhiv jugoslovenske kinoteke, Kneza Višeslava 88, Beograd, Srbija
Ključne reči: železnička stanica Beograd, film, vozovi, muzej kinoteke

Apstrakt

Železnička stanica u prestonici prvi put se pominje u Modifikovanom nacrtu železničke konvencije zaključene između Austrougarske monarhije i Kneževine Srbije 1880. u kojoj se Srbija obavezala da će izgraditi prugu koja će povezivati Beč sa Solunom i Carigradom preko Beograda, navodi istoričar umetnosti Ivana Vesković. I pored više predloga, komisija je izabrala močvarno tle čije je nasipanje počelo 1882. Reprezentativni objekat izvan gradskog rejona, čijom je gradnjom Savski trg spojen s Ulicom kneza Miloša, simbol je stvaranja srpske železnice jer je izgrađen 1884. kad i prva srpska pruga Beograd–Niš. Za podizanje zgrade ogromnih dimenzija bilo je potrebno sedamnaest meseci, što je i za razvijene zemlje bio izazov. Postojalo je nekoliko projekata, ali se ne zna po kojem je zgrada izgrađena, i za autora se uzima Dragutin Milutinović, koji je izveo detaljnu razradu projekta u akademskom duhu. Prvi voz s Glavne stanice krenuo je 1. septembra ka Zemunu, a samo petnaest dana kasnije prva redovna linija na celoj deonici obećane pruge.

Objavljeno
2019-11-09
Kako citirati
Terzin Stojčić, M. (2019). GLAVNA ŽELEZNIČKA STANICA BEOGRAD I FILM. Železnice, 2018(2), 124-128. преузето од https://casopis-zeleznice.rs/index.php/zeleznice/article/view/53
Sekcija
Članci