OBUKA I RAZVOJ ZAPOSLENIH U ŽELEZNIČKOM SEKTORU SRBIJE - TRENUTNO STANJE, BENČMARKING I NOVA REŠENJA
Apstrakt
Obuka i razvoj zaposlenih predstavljaju važne faze menadžmenta ljudskih resursa, kroz koje organizacije ostvaruju tripartitnu ulogu u okviru funkcije upravljanja ljudskim resursima. Prva uloga tiče se ostvarivanja ciljeva same organizacije i stvaranja neophodnih preduslova i realizacije potrebnih aktivnosti uz pomoć najvažnijeg organizacionog resursa. Druga uloga odnosi se na ostvarivanje brige o zaposlenima, kroz valorizaciju njihovog postojanja i značaja kroz, pre svega, bolju socijalizaciju i orijentaciju, a potom i druge aspekte rada, kao i pomoć da unaprede svoje znanje i veštine, držeći ih na optimalnom nivou. Treća uloga tiče se ostvarivanja ciljeva društva odnosno eksternog okruženja koji od železničkog sektora učekuje kvalitetnu uslugu, uz niske cene, povećanu bezbednost i dostupnost.
Posmatrajući železnički sektor Srbije, ali i ugoistočne Evrope, primećuje se napor političkih struktura i menadžmenta odnosnih preduzeća da reše nagomilane istorijske probleme u pogledu revitalizacije infrastrukture, modernizacije voznih sredstava, dugovanja, potraživanja, smanjivanja obima poslovanja i broja zaposlenih, potom nerešenih imovinskih odnosa, nedovoljnog ulaganja u obuku i razvoj zaposlenih.
Rad razmatra različite modele organizovanja funkcije obuke i razvoja i daje preporuku optimalnog modela, uvažavajući teorijske osnove, praksu drugih organizacija i promišljanja autora, na bazi višedecenijske akumulacije znanja i iskustva iz ove oblasti.